Obećanja Aleksandra Vučića o povećanju plata u prosveti, uz druga obećanja koja je dao u jučerašnjem obraćanju javnosti, porazna su po prosvetu i društvo u celini.

Predsednik republike očigledno doživljava Srbiju kao državu u kojoj vladar, prema svojim političkim potrebama i prema proceni svog izbornog rejtinga, može i treba da deli novac iz budžeta kao da je to njegov lični novčanik, a da su građani koji primaju plate iz budžeta podanici koji treba da budu zahvalni na tome.

Zarade bi u državnom i javnom sektoru, a time i u prosveti, trebalo da se utvrđuju kroz socijalni dijalog, na osnovu realnih ekonomskih pokazatelja, uz uvažavanje značaja određenih poslova za funkcionisanje i razvoj društva. Socijalnog dijaloga između vlade i primalaca plata iz budžeta, iako je to zakonska obaveza, u Srbiji nema već dvanaest godina.

Zato se se prema obećanjima predsednika republike, koji nije ni nadležan da se bavi pitanjima zarada u prosveti, treba odnositi kao prema „danajskim darovima“ i nastavku suštinski pogrešne politike. Nezavisni sindikat prosvetnih radnika Srbije (NSPRS) poziva zaposlene u obrazovnom sistemu da na poražavajući tretman od strane aktuelne vlasti reaguju još intenzivnijim i masovnijim učešćem u protestima „Srbija protiv nasilja“.