Обећања Александра Вучића о повећању плата у просвети, уз друга обећања која је дао у јучерашњем обраћању јавности, поразна су по просвету и друштво у целини.

Председник републике очигледно доживљава Србију као државу у којој владар, према својим политичким потребама и према процени свог изборног рејтинга, може и треба да дели новац из буџета као да је то његов лични новчаник, а да су грађани који примају плате из буџета поданици који треба да буду захвални на томе.

Зараде би у државном и јавном сектору, а тиме и у просвети, требало да се утврђују кроз социјални дијалог, на основу реалних економских показатеља, уз уважавање значаја одређених послова за функционисање и развој друштва. Социјалног дијалога између владе и прималаца плата из буџета, иако је то законска обавеза, у Србији нема већ дванаест година.

Зато се се према обећањима председника републике, који није ни надлежан да се бави питањима зарада у просвети, треба односити као према „данајским даровима“ и наставку суштински погрешне политике. Независни синдикат просветних радника Србије (НСПРС) позива запослене у образовном систему да на поражавајући третман од стране актуелне власти реагују још интензивнијим и масовнијим учешћем у протестима „Србија против насиља“.