Piše: Goran Manojlović, nastavnik iz Zaječara
Četiri „reprezentativna“ sindikata obrazovanja organizuju 26.9.2023. godine protest pod nazivom „uvaženi nastavnik dostojanstvene Srbije“.
Dobro je što nakon dugih godina sindikati kreću u zajedničku akciju, ali je ona pogrešno isplanirana. U pogrešnom vozu su i sve stanice pogrešne, zato će tako biti i sa ovom akcijom.
Nedavno je promenjena Uredba o koeficijentima za obračun i isplatu plata u javnim službama, gde je koeficijent pomoćnog radnika povećan od 6,30, na 9,30 kako bi se došlo do toga da koeficijent pomoćnog radnika pomnožen sa cenom rada daje „minimalac“. Upravo to treba da bude glavni razlog za protest prosvetnih radnika, ali četiri „reprezentativna“ sindikata neće time da se bave.
Dakle, jedini pravi zahtev treba da bude da se koeficijent pomoćnih radnika vrati na 6,30, a da se traži povećanje cene rada. Lestvica koeficijenta je napravljena još 2002. godine i nedavna promena predstavlja ozbiljno i štetno narušavanje odnosa koeficijenta koja obuhvata širok spektar zanimanja u obrazovanju, kulturi, učeničkom standardu, studentskom standardu…
Što se tiče organizacije protesta, može da se kaže da je to unapred osuđeno na debakl i predstavlja odraz dugogodišnjeg sindikalnog amaterizma.
Kolege se žale da su putem mejla i u nekim viber grupama dobili obrazac Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, koji je potpisao predsednik te organizacije, da tim obrascem u svojoj ustanovi traže od direktora da im 26.9.2023. godine opravda odsustvo (kako bi prisustvovali protestu).
Neke kolege su mi se obratile i pitale da li je zahtev koji je Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije poslala članovima u redu. Pogledao sam dokument i prvo što sam primetio je da to nije zahtev. Naime, u dokumentu se nigde ne vidi pravni osnov na koji se predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije poziva, a tragično je što se od direktora škola traži da OPRAVDA odsustvo.
Ni zakoni u oblasti obrazovanja ni kolektivni ugovor nigde ne propisuju mogućnost da se zbog protesta može pravdati odsustvo s posla, tako da je ovo još jedan pokazatelj da se u „reprezentativnim“ sindikatima radi brzopleto i površno, odnosno amaterski. Izostanak s posla po kolektivnom ugovoru mogu imati samo ovlašćeni predstavnici sindikata, a ne svi zaposleni, i to samo za sindikalne aktivnosti u koje ne spadaju ulični protesti. Nakon uvida u dostavljeni dokument, mogu samo da se zapitam da li u Uniji sindikata prosvetnih radnika Srbije, ali i ostalim „reprezentativnim“ sindikatima“ postoje pravnici i advokati!?
Direktori škola koji dobijaju ovakve zahteve imaju potpuno pravo da ih odbiju kao neosnovane i neuredne, a zaposleni koji na ovaj način odu na „protest“ zamajavaju sebe da se bave sindikalnom borbom. Sve zajedno, formulacija zahteva i način organizacije „protesta“ liči na s vladom dogovorenu konstruktivnu, ograničenu kritiku niskih zarada, koja će još jednom iscrpljivati i zamajavati zaposlene u prosveti, ali na način da se (opet) ništa neće promeniti. Da li je to onda protest ili zamajavanje?
