Više od jedanaest godina nakon poslednjeg Kongresa Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS), i nakon više od deset godina od kako je u penziji, Slobodan Brajković se povukao s mesta predsednika sindikata, ako mu je za verovati – iz zdravstvenih razloga. To što mandat predsednika traje četiri, a ne jedanaest godina, i to što odlaskom u penziju prestaje i članstvo, a kamoli funkcija u sindikatu, su sitnice koje je Brajković ignorisao. U tome su mu obilno pomagali državna vlada i državni sud.

Brajković ima i verne sindikalne saučesnike u zloupotrebama. Pomenuću ovom prilikom dva. Prvi je Milan Trbović, čelnik Sindikata prosvetnih radnika Vojvodine. Nekada je to bila ozbiljna organizacija, a u vreme njegovog rukovođenja je postala bezlični privezak vlasti. Drugi saučesnik je još jedan penzioner – Milorad Antić. Iako je godinama sa čela Foruma srednjih stručnih škola na krajnje sraman način komentarisao dešavanja u SRPS, to mu nije smetalo da se nakon penzionisanja prikloni kritikovanim uzurpatorima.

Sva trojica su operativno nesposobni, ali su bez stida i srama, i spremni na sve, a kao takvi savršeno odgovaraju sadašnjim vlastima. Posebno zabrinjavajuće je to što su oni tokom poslednjih godinu dana postali prihvatljiv partner i ostalim „reprezentativnim“ sindikatima u prosveti.

Kako je Brajković bivši, a novi nije izabran, postavlja se pitanje ko će biti nosilac pečata sindikalne crkotine zvane SRPS. Pre nešto više od mesec dana, ta organizacija je kandidovala dva predstavnika za člana Nacionalnog prosvetnog saveta: već pomenutog Milana Trbovića i Snježanu Pavlović. Od ta dva kandidata, Vlada Srbije će izabrati jednog, a zatim će Narodna skupština Republike Srbije taj izbor i formalno potvrditi. Novi član Nacionalnog prosvetnog saveta, što je položaj koji država plaća iz budžeta, biće zatim promovisan u predsednika SRPS. Da pojednostavim: predsednika sindikata izabraće i plaćaće izvršna vlast. To je praksa za koju smo mislili da je ostala u prošlosti, u dobu jednopartijskog društva i lažnih sindikata.

Od učestalih poziva upućenih Vladi da preispita reprezentativnost sindikata nema vajde, jer aktuelna vlast ne želi da se odrekne onih koji joj nisu druga strana u socijalnom dijalogu, nego su njeni trojanski konji. Zato pozivam sve preostale članove Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS) da prestanu da plaćaju članarinu organizaciji čiji su čelnici produžena ruka režima.

Sve ostale kolege u sistemu obrazovanja pozivam da se organizujemo na zdrav način i na ispravnim osnovama. Imamo odgovornost. Neinformisanost i nezainteresovanost nisu opravdanje. Delujmo odmah, da ne bismo kukali na zlu sudbinu doveka.

Dušan Kokot, predsednik NSPRS