Поштовани министре,
Данас, када се поново сећамо првог српског просветитеља и пута којим смо пре много векова кренули, морамо Вас, као данашњег првог човека образовања питати – којим прошлогодишњим резултатом се, као министар, највише поносите?
Да ли је то решавање проблема насиља у школама, јер знамо шта смо све видели и доживели? Да ли је то увећање незаконито дефинисане зараде, обзиром да је инфлација дупло већа од планираног повећања основице? Сматрате ли успехом то што сте „предосетили“ да ће Врховни касациони суд преиначити донету одлуку у поступцима регреса и топлог оброка? Радује ли Вас колегиница из Уба која зарађује минималац већ 15 година, а која сада треба да, у року од три месеца, плати трошкове суђења у висини преко 210 хиљада динара, јер се суд „предомислио“? Радује ли Вас успех који сте постигли потписивањем анекса Посебног колективног уговора? На сва звона сте објавили како ће запослени који постане родитељ добити помоћ у висини једне зараде, избегавајући притом да напоменете да сте брисали право труднице на одржавање трудноће, односно право на једну зараду након 3 месеца боловања у континуитету? Посебно Вас питамо, сматрате ли успехом то што је у ПКУ унето право запослених да се боловање настало услед малигног обољења плаћа у износу од 100% зараде? Питамо јер је то право трајало само месец дана (док запосленог плаћа послодавац), а већ од наредног месеца је враћено на 65% зараде? Да ли верујете да српско здравство решава проблем малигних обољења за месец дана, или се само мало шалите са запосленима? Ако је шала и није нешто занимљива.
Можда сматрате успехом то што ниједан бахати директор који свакодневно крши законе није разрешен, док су разрешења стигла за оне који нису политички подобни? Радује ли Вас што нисте успели да организујете испите за лиценцу, али сте успели да због тога казните успешне директоре изостанком решења о новом именовању? Радује ли Вас, обзиром да нисмо чули да сте се огласили, медијски линч који трпи директор јавне школе који данас у школи обележава просветитељски значај Светог Саве, док је световни део остављен за цркву? Радује ли Вас што наставници који су проглашени за „Едукатора године“ нису довољно добри кандидати да добију решење на неодређено, јер партијски кадрови су бољи и од тога? Сматрате ли успехом што постоје критеријуми за проглашење технолошког вишка, док пријем у радни однос зависи од политичке воље? Радује ли Вас гомила нејасноћа које прате завршне и матурске испите? Можда сјајни резултати на међународним тестирањима и положај овдашњих универзитета на међународним листама?
Могли би овако до следећег јануара али не желимо да Вам кваримо данашњи обилазак неке школе и истицање „сјајних“ резултата које је систем образовања остварио последње године. Са нестрпљењем очекујемо да чујемо чиме се то највише поносите.
Београд, 27.01.2023.год.
Душан Кокот
