Jedne davne godine, ulazim u kancelariju kod tadašnje sekretarice i tražim neku dokumentaciju za svoje odeljenje. Ona širi ruke, pali cigaretu (tada je to bilo dozvoljeno čak i u školi) i zbunjeno me pita: „Tanja, šta se to od jutros dešava? Svi nešto traže i pitaju!“ S osmehom i ponosom odgovorih: Danas je prvi septembar!

Prvi septembar ove godine, mnoge moje kolege dočekuju sa strepnjom i sa puno pitanja.
Da li će im biti produžen ugovor?
Da li će imati normu?
U koliko će škola i zgrada morati da rade?
Da li će se neko sa tetkom u stranci setiti da bi bilo baš lepo da radi u školi?
Kojim odeljenjima će predavati?
Da li će imati kabinet?
Da li da traže drugi posao?

Dok se oni pitaju, vlast ih kritikuje, omalovažava, naziva neradnicima, parazitima, blokaderima, rušiteljima tako čvrsto sazdanog sistema i ustavnog poretka.

Koleginice i kolege, krajnje je vreme da izaberete!
Ostajete li PROSVETNI STATISTI i ćutite dok vas ponižavaju, premeštaju i otpuštaju ili postajete PROSVETNI AKTIVISTI i prestajete da anonimno tražite posao, zahtevate dostojanstvo  i lupate „tužiće“ i „mrgudiće“ na fejsu?

Budimo ponosni, hrabri, mudri, glasni, solidarni i dobro organizovani.
Glavu gore! Pa da za sve nepravde sledi i žalba i tužba. Borba se isplati samo s punim imenom i prezimenom.

Tanja Notaroš, nastavnica i koordinatorka
Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije u Novom Sadu