Лого

Наше победе

Како смо се борили и изборили за права просветних радника

Епилог синдикалне борбе у Сенти

На једном од синдикалних састанака,  у Суботици сазнали смо од колега да се у њиховим образовним установама редовно, већ годинама исплаћује сваком запосленом трошак одласка на посао и са посла, по Посебном колективном уговору. Убрзо смо сазнали да се то право исплаћује и у многим другим општинама у Србији. Нама у Сенти то никада нису плаћали. Ми смо једна од ретких општина које то право нису оствариле.

На састанку са оштинским функционером за образовање и културу Јухас Атилом у септембру 2020. договорено је да ће се то право укалкулисати у буџет за следећу годину и да ће свима бити плаћено. Међутим, сви ми полажемо право да нам се надокнади неисплаћене максимум три године уназад. За то је тврдио да нема новца. Захтевао сам један састанак на коме би били присутни из општине из финансијског и правног сектора, као и  градоначелник, да присуствују представници синдиката и директори школа, основних и средњих. До тог састанка никада није дошло.

Када смо увидели да неће да плате за три године уназад, наводно због недостатка новца у буџету, иако знамо да се општински функционери сваке године чашћавају бонусима и ваучерскоом куповином и ко зна шта још све не, од новца грађана, нас 115 се окупило и припремило тужбе против својих школа, јер су оне дужне по закону да нам исплате, а новац потребују од општине буџетским планом који предају пред крај сваке године.

У новембру месецу 2020. су тужбе поднешене.

Након тога су уследили притисци разних врста, од стране функционера из општинске управе, од стране појединих (подвлачим не свих) директора основних и средњих школа, како разних писама од стране Јухас Атиле, у којем тражи директно одустајање од тужбе, тако и од једне директорке средње школе у Сенти у коме је претила запосленима у школи да одустану или ће наћи разлог да их отпусти, уз обећање да ако одустану од тужбе, општина ће платити тај трошак. Наравно, слагали су их и запослени који су повукли тужбе из свог џепа су платили трошак.

Одмах сам сазивао састанке на којима смо разговарали о могућим последицама повлачења тужбе, као и то да ако останемо заједно неће моћи да нас сломе.

Притисци су полако престајали, јер се руководство синдиката НСПРВ укључило активно , како својим саопштењима, тако и алармирањем медија и скретањем пажње на притиске које трпе запослени у школама у Сенти.

Убрзо  су општинари пронашли  новац, не само за нас 110 (који смо остали при тужбама), већ за све буџетске кориснике општина Сента (запослени у основним и средњим школама, вртићима, културним установама и самој општини), што је око 750 запослених и исплатиће свима за три године уназад.

Потписивали су се споразуми са својим институцијама, али ми, који смо тужили нисмо смели потписати, јер у споразуму није наведено да ће школа платити досадашње судске и адвокатске трошкове. Тако смо ми остали једини којима неће бити исплаћен тај заостатак, иако је врло јасно да нико не би добио ништа да синдикат није покренуо овај процес.

Након годину дана суђења, рочишта, негирања права (на припадајуће право!?), у децембру 2021. био је штрајк упозорења и захтевања од стране општинских функционера да се исплати оно што се дугује запосленима који су тужили, па након протеста 16.1.2022. испред зграде општине у центру града, где су дошле колеге из ИО НСПРВ из других градова Војводине (Панчево, Рума, Суботица, Зрењанин, Сомбор…), као и један број колега из Сенте, уз добро координирану медијски пропраћену причу (Панон ТВ, РТВ, Данас, Блиц, Слободна мађарска реч…) са лица места, притисак који су осетили у општини морао је резултирати неким конструктивнијим одговором, те смо се до марта месеца 2022. коначно и договорили. И нама ће се исплатити заостатак од три године и они ће платити судске трошкове.

Договор је био да нам се плати тај заостатак у две рате: прва у јуну месецу, а друга у октобру 2022.

Могу слободно рећи да није било синдикалног удруживања и солидарности до оваквог резултата сигурно не би дошло, као и то да када знам да овакав синдикат стоји иза мене знам да нисам сам и да могу увек рачунати на своје колеге саборце.

Златко Рахимић

Председник Регионалног координационог одбора НСПРВ за севернобанатски округ

Углед и част просветних радника – Правда коначно стигла!

Бранимо углед и достојанство, прво кроз наплату неисплаћених надокнада, а онда и против увреда па макар и од Министра просвете.

Прочитај више

Године које (ни)су појели путни трошкови

Боримо се и кад други одустану. Fortis fortuna adiuvat!

Прочитај више

Колективни уговор у Предшколској установи у Сомбору

Запослени у предшколским установама заслужују добар колективни уговор са локалном самоуправом.

Прочитај више