Године које (ни)су појели путни трошкови

Годинама је велика већина запослених у просвети на територији града Суботице долазила на посао о свом трошку, што значи, сами су финасирали путне трошкове. Из Градске управе до 2009. стизале су информације да право на путне трошкове имају само они који станују минимум 4 км од школе у којој раде.

На иницијативу НСПРВ, те давне 2009.године отпочео је “социјални дијалог” у коме су учествовали представници НСПРВ (Независног синдиката просветних радника Војводине), другог репрезентативног синдиката и представници Градске управе.
Светска економска криза тог времена била је добар изговор да резултат “договора” око путних трошкова буде на штету запослених, односно, да се поново прекрше одредбе Закона о раду и Посебног колективног уговора. Речено нам је од стране представника тадашње власти да је земља у кризи, да прихватимо њихов предлог и да морамо бити патриоте како земља не би упала у још већу рецесију.

Предлог је био; да право на путне трошкове имају сви који станују најмање 2,5 км од школе и да се свима који стичу то право, путни трошкови умање 25% од висине цене месечне карте.
Представници преговарачког тима из НСПРВ нису пристали на “патриотске” уцене, нити предлоге којима се крше права запослених која им припадају по закону. Други синдикат је прихватио ту понуду без проблема и склопио незаконит Споразум са Градском управом. Питали смо се, какав је то синдикат који у име свих запослених може потписати нешто што није по закону, нити у интересу чланства који издвајају за чланарину 1% зараде.

Не мирећи се са том чињеницом, уз сву правну помоћ и заштиту НСПРВ, неки наши чланови пресавили су табак и поднели тужбе Основном суду у Суботици. Kренуо је Kафкин судски процес који је трајао дугих пет година. Стигло се и до Уставног суда. И у другој половини 2014. године, Уставни суд је на основу иницијативе НСПРВ о оцени уставности и законитости претходног Споразума, оспорио незаконите одредбе и донео Решење са тумачењем да је била незаконита примена Споразума о путним трошковима.

На основу Решења Уставног суда, заказани су нови преговори са представницима Градске управе у Суботици. Договорено је да се свим запосленима (који су стекли право) исплати заостала накнада за путне трошкове у последње три године, да нема више умањења од 25%, и да право на путне трошкове имају сви којима је место боравка до школе удаљено најмање 1,5 км. Примена овог Споразума кренула је од 2015. године уз поштовање договореног.

Велика већина запослених била је задовољна овим предлогом који је био много бољи од свих дотадашњих. Међутим, остало је у ваздуху право на путне трошкове “ципелићима” које је остварено појединачним приватним тужбама 2021. Сада, право на путне трошкове имају сви запослени у Суботици, без обзира на удаљеност од места боравка до школе.

Ако се питате; да ли је борба била тешка – била је. А да ли се исплатило? Најбоље зна наше чланство у Суботици и сви запослени у просвети који су остварили боља права на путне трошкове пре многих у Србији.

Јелена Зејак, потпредседница НСПРВ