Epilog sindikalne borbe u Senti

Na jednom od sindikalnih sastanaka,  u Subotici saznali smo od kolega da se u njihovim obrazovnim ustanovama redovno, već godinama isplaćuje svakom zaposlenom trošak odlaska na posao i sa posla, po Posebnom kolektivnom ugovoru. Ubrzo smo saznali da se to pravo isplaćuje i u mnogim drugim opštinama u Srbiji. Nama u Senti to nikada nisu plaćali. Mi smo jedna od retkih opština koje to pravo nisu ostvarile.

Na sastanku sa oštinskim funkcionerom za obrazovanje i kulturu Juhas Atilom u septembru 2020. dogovoreno je da će se to pravo ukalkulisati u budžet za sledeću godinu i da će svima biti plaćeno. Međutim, svi mi polažemo pravo da nam se nadoknadi neisplaćene maksimum tri godine unazad. Za to je tvrdio da nema novca. Zahtevao sam jedan sastanak na kome bi bili prisutni iz opštine iz finansijskog i pravnog sektora, kao i  gradonačelnik, da prisustvuju predstavnici sindikata i direktori škola, osnovnih i srednjih. Do tog sastanka nikada nije došlo.

Kada smo uvideli da neće da plate za tri godine unazad, navodno zbog nedostatka novca u budžetu, iako znamo da se opštinski funkcioneri svake godine čašćavaju bonusima i vaučerskoom kupovinom i ko zna šta još sve ne, od novca građana, nas 115 se okupilo i pripremilo tužbe protiv svojih škola, jer su one dužne po zakonu da nam isplate, a novac potrebuju od opštine budžetskim planom koji predaju pred kraj svake godine.

U novembru mesecu 2020. su tužbe podnešene.

Nakon toga su usledili pritisci raznih vrsta, od strane funkcionera iz opštinske uprave, od strane pojedinih (podvlačim ne svih) direktora osnovnih i srednjih škola, kako raznih pisama od strane Juhas Atile, u kojem traži direktno odustajanje od tužbe, tako i od jedne direktorke srednje škole u Senti u kome je pretila zaposlenima u školi da odustanu ili će naći razlog da ih otpusti, uz obećanje da ako odustanu od tužbe, opština će platiti taj trošak. Naravno, slagali su ih i zaposleni koji su povukli tužbe iz svog džepa su platili trošak.

Odmah sam sazivao sastanke na kojima smo razgovarali o mogućim posledicama povlačenja tužbe, kao i to da ako ostanemo zajedno neće moći da nas slome.

Pritisci su polako prestajali, jer se rukovodstvo sindikata NSPRV uključilo aktivno , kako svojim saopštenjima, tako i alarmiranjem medija i skretanjem pažnje na pritiske koje trpe zaposleni u školama u Senti.

Ubrzo  su opštinari pronašli  novac, ne samo za nas 110 (koji smo ostali pri tužbama), već za sve budžetske korisnike opština Senta (zaposleni u osnovnim i srednjim školama, vrtićima, kulturnim ustanovama i samoj opštini), što je oko 750 zaposlenih i isplatiće svima za tri godine unazad.

Potpisivali su se sporazumi sa svojim institucijama, ali mi, koji smo tužili nismo smeli potpisati, jer u sporazumu nije navedeno da će škola platiti dosadašnje sudske i advokatske troškove. Tako smo mi ostali jedini kojima neće biti isplaćen taj zaostatak, iako je vrlo jasno da niko ne bi dobio ništa da sindikat nije pokrenuo ovaj proces.

Nakon godinu dana suđenja, ročišta, negiranja prava (na pripadajuće pravo!?), u decembru 2021. bio je štrajk upozorenja i zahtevanja od strane opštinskih funkcionera da se isplati ono što se duguje zaposlenima koji su tužili, pa nakon protesta 16.1.2022. ispred zgrade opštine u centru grada, gde su došle kolege iz IO NSPRV iz drugih gradova Vojvodine (Pančevo, Ruma, Subotica, Zrenjanin, Sombor…), kao i jedan broj kolega iz Sente, uz dobro koordiniranu medijski propraćenu priču (Panon TV, RTV, Danas, Blic, Slobodna mađarska reč…) sa lica mesta, pritisak koji su osetili u opštini morao je rezultirati nekim konstruktivnijim odgovorom, te smo se do marta meseca 2022. konačno i dogovorili. I nama će se isplatiti zaostatak od tri godine i oni će platiti sudske troškove.

Dogovor je bio da nam se plati taj zaostatak u dve rate: prva u junu mesecu, a druga u oktobru 2022.

Mogu slobodno reći da nije bilo sindikalnog udruživanja i solidarnosti do ovakvog rezultata sigurno ne bi došlo, kao i to da kada znam da ovakav sindikat stoji iza mene znam da nisam sam i da mogu uvek računati na svoje kolege saborce.

Zlatko Rahimić

Predsednik Regionalnog koordinacionog odbora NSPRV za severnobanatski okrug