Godine koje (ni)su pojeli putni troškovi

Godinama je velika većina zaposlenih u prosveti na teritoriji grada Subotice dolazila na posao o svom trošku, što znači, sami su finasirali putne troškove. Iz Gradske uprave do 2009. stizale su informacije da pravo na putne troškove imaju samo oni koji stanuju minimum 4 km od škole u kojoj rade.

Na inicijativu NSPRV, te davne 2009.godine otpočeo je “socijalni dijalog” u kome su učestvovali predstavnici NSPRV (Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Vojvodine), drugog reprezentativnog sindikata i predstavnici Gradske uprave.
Svetska ekonomska kriza tog vremena bila je dobar izgovor da rezultat “dogovora” oko putnih troškova bude na štetu zaposlenih, odnosno, da se ponovo prekrše odredbe Zakona o radu i Posebnog kolektivnog ugovora. Rečeno nam je od strane predstavnika tadašnje vlasti da je zemlja u krizi, da prihvatimo njihov predlog i da moramo biti patriote kako zemlja ne bi upala u još veću recesiju.

Predlog je bio; da pravo na putne troškove imaju svi koji stanuju najmanje 2,5 km od škole i da se svima koji stiču to pravo, putni troškovi umanje 25% od visine cene mesečne karte.
Predstavnici pregovaračkog tima iz NSPRV nisu pristali na “patriotske” ucene, niti predloge kojima se krše prava zaposlenih koja im pripadaju po zakonu. Drugi sindikat je prihvatio tu ponudu bez problema i sklopio nezakonit Sporazum sa Gradskom upravom. Pitali smo se, kakav je to sindikat koji u ime svih zaposlenih može potpisati nešto što nije po zakonu, niti u interesu članstva koji izdvajaju za članarinu 1% zarade.

Ne mireći se sa tom činjenicom, uz svu pravnu pomoć i zaštitu NSPRV, neki naši članovi presavili su tabak i podneli tužbe Osnovnom sudu u Subotici. Krenuo je Kafkin sudski proces koji je trajao dugih pet godina. Stiglo se i do Ustavnog suda. I u drugoj polovini 2014. godine, Ustavni sud je na osnovu inicijative NSPRV o oceni ustavnosti i zakonitosti prethodnog Sporazuma, osporio nezakonite odredbe i doneo Rešenje sa tumačenjem da je bila nezakonita primena Sporazuma o putnim troškovima.

Na osnovu Rešenja Ustavnog suda, zakazani su novi pregovori sa predstavnicima Gradske uprave u Subotici. Dogovoreno je da se svim zaposlenima (koji su stekli pravo) isplati zaostala naknada za putne troškove u poslednje tri godine, da nema više umanjenja od 25%, i da pravo na putne troškove imaju svi kojima je mesto boravka do škole udaljeno najmanje 1,5 km. Primena ovog Sporazuma krenula je od 2015. godine uz poštovanje dogovorenog.

Velika većina zaposlenih bila je zadovoljna ovim predlogom koji je bio mnogo bolji od svih dotadašnjih. Međutim, ostalo je u vazduhu pravo na putne troškove “cipelićima” koje je ostvareno pojedinačnim privatnim tužbama 2021. Sada, pravo na putne troškove imaju svi zaposleni u Subotici, bez obzira na udaljenost od mesta boravka do škole.

Ako se pitate; da li je borba bila teška – bila je. A da li se isplatilo? Najbolje zna naše članstvo u Subotici i svi zaposleni u prosveti koji su ostvarili bolja prava na putne troškove pre mnogih u Srbiji.

Jelena Zejak, potpredsednica NSPRV